Hvala Bogu


Hvala Bogu što si tu,

što znam da me voliš,

što znaš da sam tu,

što znaš da te volim…

 

Za tebe sam brinula,

za tebe sam strahovala,

ali kada je najteže bilo

nisam plakala,

tada  mi nije bilo

ni na kraj pameti

da je moglo da se

drugačije završi…

Tek kada je sve prošlo,

strah me je obuzeo…


Ovo su dani

kada život slavim,

dani kada treperim,

jer ne znam

koji dan za slavlje

da odaberem,

nikad mi niko nije objasnio

šta je najopasnije bilo,

šta je bilo najkritičnije,

kada je život pobedio…

samo mi je rečeno

da te je Bog spasio.

 

Hvala Bogu što si tu,

što znam da me voliš,

što znaš da sam tu,

što znaš da te volim…

Šta će ti (Pročitaj)


Šta će ti silna literatura kako se voli?

Što kako biti bolji čitaš knjige?

Svi odgovori su u očima

onih koji sa tobom žive.

Nevažno je koliko te cene

komšije, prijatelji, kolege,

nevažno je ako te preziru

oni koji su pored tebe.

Šta će ti tekstovi koje čitaš,

šta će ti sve što znaš

kad za razgovor vreme nemaš,

kad teoriju da primeniš ne znaš..

Šta će ti silna literatura,

kakva si osoba neće ti odgovoriti knjige,

pročitaj odgovore u očima

onih koji sa tobom žive.

Ne zaboravlja se


Kad sve ti loše krene,

a ništa nisi skrivio,

odlučiš da nešto menjaš,

da nađeš mir i dobrotu,

prvo mesto u koje se vraćaš

je gnezdo iz koga si potekao.

Kad u tako teškom trenutku

naiđeš na zatvorena vrata

izgubiš osećaj za sve,

ne znaš gde pripadaš

i bez obzira na godine,

ni zbog čega duša

ne može da boli silnije

od toga kad roditelj

ne pokaže razumevanje.

Šta znači?


Šta znači poziv

u gluvo doba noći

kad sve je tiho

i mir vlada,

misliš li da ćeš umeti

prave reči

da nađeš tada?

Šta znači poziv

u gluvo doba noćni

kad vreme

donelo je zaborav,

kad sve je

sećanje postalo,

misliš li da je nešto

što te čeka ostalo?

Šta znači poziv

u gluvo doba noći

kad sve je prošlo,

kad mir vlada,

misliš li da tvoje reči

imaju značenje

baš tada?

Bez nade


U  jednom danu

kad se spremala 

za novi let,

srušio joj se svet,

slomili su joj krila,

razbili na hiljadu delova,

pretvorili u prah…

Izbačena iz gnezda

u gnezdu je bila,

bolesna od tuge

tugom  drage zarazila…

Zgrčena krila čuvala,

ne rastu nova,

krvavim krilima grlila

draga bića…

Nije htela da i njih

bole njene rane,

a bolele su ih

i još ih bole…

Nemoguće je

da se sreća glumi,

kada te raznesu

teško da se sakupiš…

Samo jakima

zarastu rane,

Samo jaki

opstaju sami,

a slaba je,

bez nade

da može da ojača,

da se oporavi…