Zagrli me…

Zagrli me razumevanjem uzvratiću ti poverenjem…

Zagrli me ćutanjem uzvratiću ti pričanjem…

Zagrli me, uzvratiću ti…

Ne sme da padne

Iščupano iz korena,

polomljeno stablo

u šumi stoji…

Nikoga nema

da se ono osloni…

Vetrovi duvaju,

kiše liju,

snegovi padaju,

al’ ono stoji,

za sebe se drži,

ne sme da padne,

jer se za njega drže

dve mlade grane…

Unapred ne možeš znati

kako ćeš na udarac reagovati

i koliko će te boleti…

Sve zavisi od trenutka

u kome udarac dobijaš,

od toga ko udarac zadaje

i u koje mesto bije…

Jadno je

Ljutnja bezrazložna

Uvukla ti se u pore,

Besramno kritikuješ

Onog ko ume bolje,

Meriš mu reči,

Osuđuješ postupke

Raduješ se kad pogreši,

A patiš kad uspe.

Samo je deca nemaju

Misliš i govoriš da je samo drugi imaju,

Ali i ti je nosiš, sigurna sam,

Svi je za razne prilike nameštaju,

Kad krenu bez nje nikuda ne idu,

A samo je deca nemaju, znam.

*

Pesma  je napisana za konkurs „Maska“  koji je organizovao  Exxxperiment …

Ona

Ona nije pesnik

i ne piše pesme,

samo tešku priču

stihom umotava,

rimom ulepšava,

da lakše podnese,

da preboli…

Drugačije ne ume

Ne, nije da ne oprašta,

oprašta i razume,

ali ili jeste ili nije,

po sredini ne ume.

Ne, nije zlopamtilo,

ali neke stvari

nikad ne zaboravi,

ono što je prekinuto

ne ume da nastavi.

Ne, nije da iz inata neće,

samo više ne želi,

ravnodušnost je prekrila sve,

drugačije ne ume.