* * *
Zaustavi reči
Bezvredne, hladne upijaju lepotu tame
Hladnoću uvlače pod kožu
Između nas dižu nevidljive brane
Čežnjivu ponesi me
Ti oblaci nedostižni primiće nas visoko
Zajedno propadajmo
S jutarnjom rosom negde duboko
Zaustavi reči
Zagrljeni posramimo Mesec svojim sjajem
Ne daj da čarobnost ovog trenutka
Pokvari prolaznost, pomisao na sutra
14.08.1985.
* * *
Noć
Od zlobnih očiju
Krili su nas njeni skuti
I jedino Mesec od tame
Razlikovao je naše puti
Toj boginji crnoj
Još uvek se molim
Da vrati mi ono
Što najviše volim
I mi, dva sveca
Vladasmo zajedno sa njom,
Sa zvezdanim krunama, bez carstva
Dovoljni jedno drugom
Toj boginji crnoj
Još uvek se molim
Da vrati mi ono
Što najviše volim
08.12.1985.
* * *
Crno ili belo 
Procitala sam sve pesme od 80 do 85. Pisane tada ili sada? Da li te jos uvek to boli?
Naravno da ne, te mladalačke patnje ostale su u tim godinama. 🙂
Nisam ja od onih il’ on ili ‘ladna reka… 😉
Tako je dobro, Crno ili belo.
@agroekonomija 🙂