80

* * *

Bila sam klinka sve do tad’

Do tada, do jula tog,

A onda sam srela njega

Sa zelenim očima nasmejanog…

 

Tad’ sam odrasla, uozbiljila se,

Bila sam spremna sve da mu dam

Al’ za njega ostah i dalje klinka

I sve moje želje ostaše samo san.

14.02.1980.

 

* * *

Moje srce je vlažno

Od prve jesenje kiše

I srce mi kuca snažno

Jer me izgleda ne voliš više

 

Proleća za mene neće biti

Ko  će mi brati šarene cvetiće

Sunce za mene neće sjati

Al’ jesenje kiše uvek biće

 

Jesenja kiša pada tiho

Da će prestati postoji nada

Al’ ona za to ne zna

Jer i dalje pada

 

I dalje pada jesenja kiša

Ja često razgovaram sama sa sobom

Znaj da su moje suze jesenja kiša

I da to moje srce žali za tobom

05.03.1980.

* * *

Volela sam tvoju smeđu kosu

– ti si to znao

Volela sam tvoje zelene oči

– ti mi ih nisi dao

Volela sam tvoj zvonki smeh

– kojim si me pozdravljao

Volela sam tvoj čudan pogled

– kojim bi me pogledao

Volela sam te, ti mene nisi

– bilo mi je žao

To je bila ljubav

– ti to nisi znao

Bila sam klinka

– ti me nisi shvatao…

27.03.1980.

* * *

Zašto smo ovako zbunjeni?

Zar zato što smo iznenada

Dok ova dosadna kiša pada

Sasvim sami sred grada…

 

Zašto smo ovako zbunjeni?

Zar zato što vidim samo tebe

I zato što ti vidis samo mene

Zato sto ne primećujemo ljude oko sebe…

 

Zašto smo ovako zbunjeni?

Zar zato što pevušim

Najdražu pesmu tvoju

I što mrsiš kosu moju?

 

Zašto smo ovako zbunjeni

Zar zato što nisamo mogli

Istinu da sakrijemo mi

Zar zato što tebe volim ja

I što mene voliš ti…

 

Stvarno…

Zašto smo ovako zbunjeni….

 

10.04.1980.

* * *