Šta će ti (Pročitaj)


Šta će ti silna literatura kako se voli?

Što kako biti bolji čitaš knjige?

Svi odgovori su u očima

onih koji sa tobom žive.

Nevažno je koliko te cene

komšije, prijatelji, kolege,

nevažno je ako te preziru

oni koji su pored tebe.

Šta će ti tekstovi koje čitaš,

šta će ti sve što znaš

kad za razgovor vreme nemaš,

kad teoriju da primeniš ne znaš..

Šta će ti silna literatura,

kakva si osoba neće ti odgovoriti knjige,

pročitaj odgovore u očima

onih koji sa tobom žive.

Pogrešila sam, a nisam to htela


Htela sam da vas odvedem

gde nikada niste bili,

da vam pokažem kako se živi,

mislila sam da nešto radim

a ništa od toga nisam uradila

samo sam srce rukama držala

i bez suza plakala.

Htela sam da vam obezbedim

bezbrižne dane,

da na vas ne utiču moje rane,

a nisam u tome uspela, samo  sam

srce rukama držala i plakala.

Htela sam da imate sve što sam ja imala

kada sam bila mala,

a da utičem na druge nisam uspela,

srce sam svoje držala i plakala. 

Htela sam da ne budete u mraku,

da svetlost imate svakoga dana,

a ništa nisam učinila, samo sam

srce dlanovima držala i plakala.

Htela sam da vam ne bude hladno,

da se nikada ne osetite jadno,

mislila sam da činim nešto

a ništa nisam učinila, samo sam

srce  svoje držala i plakala.

Htela sam da vam uvek toplo bude,

da imate sve što zaslužujete,

mislila sam da se trudim

a ništa od toga vam nisam dala,

sve vreme sam samo

srce rukama držala i plakala.

Htela sam da sve bude bolje,

da vam budem čvrsto postolje,

da se razgranate visoko,

htela sam snagu da vam dam,

a ništa od onog što sam htela

nisam uradila iako sam tu bila

sve vreme sam srce rukama držala

i bez suza plakala.

Ne zaboravlja se


Kad sve ti loše krene,

a ništa nisi skrivio,

odlučiš da nešto menjaš,

da nađeš mir i dobrotu,

prvo mesto u koje se vraćaš

je gnezdo iz koga si potekao.

Kad u tako teškom trenutku

naiđeš na zatvorena vrata

izgubiš osećaj za sve,

ne znaš gde pripadaš

i bez obzira na godine,

ni zbog čega duša

ne može da boli silnije

od toga kad roditelj

ne pokaže razumevanje.

Bez nade


U  jednom danu

kad se spremala 

za novi let,

srušio joj se svet,

slomili su joj krila,

razbili na hiljadu delova,

pretvorili u prah…

Izbačena iz gnezda

u gnezdu je bila,

bolesna od tuge

tugom  drage zarazila…

Zgrčena krila čuvala,

ne rastu nova,

krvavim krilima grlila

draga bića…

Nije htela da i njih

bole njene rane,

a bolele su ih

i još ih bole…

Nemoguće je

da se sreća glumi,

kada te raznesu

teško da se sakupiš…

Samo jakima

zarastu rane,

Samo jaki

opstaju sami,

a slaba je,

bez nade

da može da ojača,

da se oporavi…

Možda nikada nisu znali


Postoje ljudi

koji nikada ne kažu izvini,

stalno su mrzovoljni,

na ceo svet su kivni.

Očekuju  da se ceo svet

samo oko njih vrti,

ne daju drugom pravo

da drugačije misli.

Šta je to poštovanje

kao da su zaboravili

ili možda nikada

oni to nisu ni znali.

Postoje ljudi

koji nikada ne kažu izvini,

stalno su mrzovoljni,

na ceo svet su kivni.