Ja samo mogu kišobran da ti dam,
ali ga moraš otvoriti sam.
Ne postoji kišobran
koji se ne nosi,
a koji se uvek
iznad nas stvori
i sam otvori
baš kada treba
da nas zaštiti
od kiše i snega.
Ne postoji takav kišobran…
Ja samo mogu kišobran da ti dam,
a ti treba da ga otvoriš sam…
Ti znaš da je meni do tebe stalo
i stvarno mi ništa nije teško nimalo,
ali nije mi bilo usput…
Kažu da je ljudski grešiti,
a ti jesi čovek
koji je mnogo pogrešio,
ti jesi čovek
koji se o najrođenije ogrešio…
Kažu da je božanski opraštati,
ali ja boginja nisam
i hoću da oprostim,
ali ne mogu,
to je jače od mene…
Unapred ne možeš znati
kako ćeš na udarac reagovati
i koliko će te boleti…
Sve zavisi od trenutka
u kome udarac dobijaš,
od toga ko udarac zadaje
i u koje mesto bije…
Misliš i govoriš da je samo drugi imaju,
Ali i ti je nosiš, sigurna sam,
Svi je za razne prilike nameštaju,
Kad krenu bez nje nikuda ne idu,
A samo je deca nemaju, znam.
*
Pesma je napisana za konkurs „Maska“ koji je organizovao Exxxperiment …
Ona nije pesnik
i ne piše pesme,
samo tešku priču
stihom umotava,
rimom ulepšava,
da lakše podnese,
da preboli…
Tebi se nešto dogodilo
kad za najbliže reči podrške nemaš,
tebe je neko povredio
pa ko je najvažniji ti ne znaš,
ali to nije opravdanje
za to što nikada ne gledaš
kakvo je njihovo stanje
i za svoje najrođenije vreme nemaš.
Prestani svima da govoriš
da te boli što je ovako,
a da nije tvoja krivica,
jer ni tebi nije lako.
Trebalo bi da znaš,
da je između vas iskopan duboki jaz
i da oni bez glasa još pate
što ni za šta tebi ne mogu da se obrate.
