Ja samo mogu kišobran da ti dam,
ali ga moraš otvoriti sam.
Ne postoji kišobran
koji se ne nosi,
a koji se uvek
iznad nas stvori
i sam otvori
baš kada treba
da nas zaštiti
od kiše i snega.
Ne postoji takav kišobran…
Ja samo mogu kišobran da ti dam,
a ti treba da ga otvoriš sam…
Advertisements
Povratni ping: Čuvaj se | www.blogovnik.com
A zato je tvoj avatar sličica sa velikim crno-belim kišobranom 😉
E, zato… 😉
Ove tvoje reči me tako asociraše na stihove Brane Crnčevića. Čini mi se da pesma nosi naslov „Kad bi meni dali“.
I da, svako od nas mora sam da otvori. Ne znam zašto, ali tako je.
Dok smo mali neko nam drži kišobran, kasnije treba da ga otvaramo sami, tako je…
Dada ne postoji takav kišobran…
Mi moramo da naučimo da pecamo ribu… 🙂
Dada 🙂
Ali mogu da ti dam kisobran od lepih misli i dobrih zelja, a on se otvara sam )))))
Svidja mi se kako si ovo napisala ))))
Hvala @veshtichanstvena 🙂
a dok kisnemo, rastemo.. 🙂
Znam, ja se bojim upale pluća… 😕
Lakse je bilo dok je neko stariji i iskusniji drzao kisobran. Nije ni sad ne moguce koristiti ga, ali je komplikovanije nego nekad :).
Da, lakše je kad stariji drže kišobran… 🙂