Moj grad na pogačice miriše


Mirisi detinjstva se šire,

Opijaju nozdrve,

Jutrom se javljaju…

 *

Ritam koraka se čuje,

Odjekuje stepenište,

Deka iz pekare

Nosi sveže pogačice

I jogurt baka iz staklene flaše  sipa…

 *

Gutljaj svakog jutra

Riznice sećanja otvara,

Akvarelom oslikane,

Da se mirisi ne zaborave…

Advertisements

9 thoughts on “Moj grad na pogačice miriše

    • Neke prosto izlete iz mene baš ovako. 🙂
      Nisam razmišljala o prevođenju na druge jezike, mada možda bi se moglo prevesti na hrvatski i bošnjčki. 😆

  1. Ponekad se setim detinjstva ali najvise pri pomisli da je u tim danima sve bilo tako lepo, lako, slatko, obecavajuce… Ta secanja ne naviru tako cesto jer pored svih onih misli i obaveza koje treba podneti svaki dan, slikama iz detinjsta ne ostaje mnogo mesta…:D

  2. Povratni ping: Moj grad na pogačice miriše | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s