Pljusak


Hoću, nije da neću

da u stih stavim sreću,

osmeh Mesečev i Sunčev sjaj,

da ovoj kiši dođe kraj.

Taman kad Sunce se pojavi

i obasja oblak plavi,

opet sve potamni

kad vetar donese oblak sivi.

Nebo prekriju oblaci tmurni,

od njih se ne vidi Sunce,

beže prolaznici žurni,

opuste ulice.

Pljusak iz neba se prosipa

na onog ko se na vreme nije sklonio

i do gole kože pokisne

svako ko zaštitu nije imao.

Advertisements

4 thoughts on “Pljusak

  1. Išla sam po kiši baš danas, posle ko zna koliko godina. Bez kišobrana. Nije bila jaka, tek da pokupi prašinu. Ušla sam tako malo poprskana u prodavnicu, jedan momak, radnik, odmah viknuo kasirici „Hej, napolju pada kiša, da ne veruješ“. Svojom pojavom sam širila vest po prodavnici. Još jedna mala, beznačajna crtica svakodnevnog života. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s