Smrt porodice


Stres koji doživiš

Kada se dogodi smrt porodice

Koju gradiš u kojoj decu izrodiš

Meri se stresom

Koji osetiš

Kada nekog iz porodice izgubiš.

*

Ja sam u jednom danu

Izgubila porodice dve

Jednu koju sam gradila iz početka,

Drugu iz koje sam potekla.

Smrt nove porodice

U koju sam najbolje godine utkala

Nije me mnogo bolela,

Jer se ta porodica

Postepeno raznizala,

Ali smrt moje porodice prve

U čije sam gnezdo morala da se vratim

Načisto me je pokidala

I godinama tiho patim…

Advertisements

19 thoughts on “Smrt porodice

  1. Razumem te i cutim jer nemam nista da dodam… 😦
    Hrabro i samo napred… nadje se neki put i kad pomislis da je neizvodljivo i kad ne zelis, jednsotavno ne zelis a moras…

  2. Sa neke vremenske distance, kad malo preradimo sebe i umijemo krmeljive oci, uspemo (ako zelimo) i da sagledamo zasto je sve to ipak bilo dobro za nas, kao i zasto je bilo potrebno da nam se desi. Nase neznanje i zatvorene oci cine da bol jako boli, duze i vise nego sto treba.

  3. Sarah,
    Sve vreme idem nekim putem, ipak napred, ali meni nije do mene, žao mi je moje dece koja zaslužuju veselu majku, a ne onu koja se ne smeje…

      • Ponekad mislim da nisam normalna što mi je sve to toliko teško palo, ljudi dožive mnogo veće tragedije, pa nastave dalje, a ja sam se povukla u sebe. Nisam ni bila svesna toga dok mi mlađi sin nije rekao da sam majka koja se uopšte ne smeje… Nosila sam pozitivnu energiju za nas troje i odjednom je sve to zamrlo. Moje raspoloženje se reflektovalo i na njih i teško mi je zbog toga… Tada toga nisam bila svesna…

  4. Plava B,
    I sa ove vremenske distance (7 godina) ni zbog čega nije bilo dobro. U pitanju je čist egoizam. Moja je greška što sam dugo ćutala i onima koji ga znaju kao dobrog i požrtvovanog nisam rekla kakav je. Izgleda da nisam mogla da prihvatim novu sliku svog oca

    • Ne sudi njega, zaroni u sebe. Tamo je odgovor. Kazu da deca biraju sebi roditelje kojima ce se roditi. Sve i da nije tako, ti sebe zasluzujes nasmejanu, a vredno je tu nasmejanu sebe dati svojoj deci. Ne okreci se toliko, ne resavaj njega, resi sebe, jer svoj osmeh samo ti sebi mozes pokloniti.

      • Znam da je odgovor u meni, ali nisam mogla da gledam na sve iz drugog ugla ma koliko da sam htela. Stislo me je. Još jednom kažem, kada su drugi u pitanju umem na pravi način da sagledam situaciju, to mi kažu oni koji me poznaju. Ni na kraj pameti da će se meni dogoditi nešto što bi me odvuklo u pesimizam, a ovo jeste… Polako se vraćam sebi…
        Možda sam zato i došla na blog, da napišem, da kažem šta me je bolelo i da zaboravim… Kad nešto mogu jasno i glasno da definišem, a ne gutam, onda brzo i zaboravim. O tome koliko me je ovo bolelo ćutala sam…

        • Ne moze se bol recima izleciti. I tesko ga je raciom shvatiti. Put vodi kroz prihvatanje, bez postavljanja pitanja „zasto“. Prosto – bol je cinjenica s kojom sad zivis. Prihvatis ga tako, ne sudis, ne analiziras, ne trazis objasnjenje. I pustis. Sve ce tis e razjasniti samo, postepeno, ako ovo uspes.

          • Mnogo bi mi lakše bilo da je neko drugi u pitanju, a ne ja, sigurno bih tada uspela…
            Bol prihvatamo i podnosimo različito, što jednog boli drugome pričinjava užitak… U životu je pravilo da ni za šta ne postoji pravilo…

    • Exxx,
      Porodica je osnovna ćelija društva, a kažu da je žena stub porodice… Čuvaj svoj stub, brani svoj stub i nema potrebe da razmišljaš u tom pravcu…

  5. Ova smrt porodice koju sam ja stvorila kruzi oko mene,ja nasmejana,ponekad se sebi cinim bas kao budala, ali drzim porodicu na aparatima,nemam hrabrosti da ih iskljucim…kolika je cena to samo ja znam…A ti ces pobediti,verujem da je najgore vec za tobom,sad bih te zagrlila…

    • Milinina ili Mila, do deset godina sam bila nasmejani animator i organizator, sledećih pet sam sebi samo ličila na Glupog Avgusta, jer je sve išlo nizbrdo, pogotovo kada je bilo vaspitanje dece u pitanju…
      Mene je samlela smrt moje prve porodice koju je usmrtio moj otac, jer se i to odrazilo na moju decu da se osećaju neprihvaćeno… Tako nešto treba doživeti…
      Da, najgore je prošlo, prošlo je mnogo godina, deca više nisu deca, guramo dalje…
      ali ja moram da izbacim iz sebe sve što sam osećala, da bih se konačno osećala bolje …

  6. Povratni ping: Smrt porodice | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s