U senci falusa


Celog života sam mislila da imam divnog oca koji se nesebično daje nama kćerima. Uvek je pomagao i bio tu kada nam zatreba. U trenutku kada mi je moralna i materijalna podrška bila najpotrebnija da stanem na noge, sebično mi je okrenuo leđa.

Sve ono kako se osećam, šta me je poslednjih godina iskidalo, pocepalo, slomilo, samlelo i sve otišlo u propast, a ja  nikako da se podignem, pronašla sam u knjizi dr Tatjane Bogdanović „U senci falusa“.

Evo nekih delova iz knjige…

* * *

Odvajkada se rođenju sina kod mnogih pridavao mističan značaj.

Sve se vrti oko činjenice da dete koje ćerke rađaju neće nositi TO prezime! Kakava narcisoidnost i arogancija!

Očevi upadaju u zamku opijeni samozadovoljstvom što će njihov sin da nastavi lozu njihovih prezimena. Prepravljeni čistim egoizmom što će kroz njega da produži sebe, takvi očevi su čitavog života spremni da žrtvuju kćeri.

Kao da neće i kroz kćeri da produže život.

Kao da u njima ne struji očeva krv.

Kao da i one ne nose njihov genetski materijel.

Kao da su došle ni od kuda.

Kao da ih je roda donela.

Ako na rođenju nemaju famozni falus, očev ponos i diku, ostaju samo bleda kopija pokušaja da se rodi sin. Za mnoge očeve kćeri ostaju samo kastrirani sinovi.

* * *

Zar vas ne iritira onaj malodušni, egoistični stav kod mnogih: „A, ko je meni šta pružio u životu, pa da sada ja moram deci da pružim“!?

* * *

Zar nije normalno pružiti mlađima šansu da ne trpe te iste naše patnje, pomoći im da budu srećni, bodriti ih moralno, ali i materijalno.

* * *

Sve se vrti oko mehanizma povratne sprege: roditelj – dete.

Bilo koja karika u tom lancu da pukne, ode sve u propast.

Advertisements

6 thoughts on “U senci falusa

  1. NIkada to nisam razumela, ali moj brat i ja smo to davno resili. Mi smo jedno,i kcerka i sin. To je nepravda koja se vuce kroz genaracije… strasno, kao da smo mi kcerke manje vredne! Uh jos moj pokojni Deka nije dao da se o devojcicam tako prica i znam da kad je o nasledstvu govorio, uvek je sve delio na nas dvoje, ravnopravno!

    • Da sam pre osam godina pročitala ovakav tekst, moj komentar bi bio sličan tvom.
      Danas mislim da TO nešto tinja u našim očevima i ne razmišljamo o tome ako se ne dogodi da na grub način toga postanemo svesne.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s