Ne prihvatam


Danima, ma već dve godine, razmišljam da treba da pišem, da kucam, da izbacim emocije… Kao klinka pisala sam neke stihove, neke rime i na taj način izbacivala ono što me u tom trenutku bolelo, zaboravljala sam i nastavljala dalje…  Heheh, obično su to bili ljubavni jadi… 😀

Nikada nisam bila pesnik, niti sam to htela da budem, jednostavno sam ponekad beležila neke svoje emocije. Moje pesmice nisu imale naslove, samo poneku rimu, ali su mi pomagale. Sada imam naslove, ali mi rime ne dolaze, a jadi nisu ljubavni…

O ne, ne prihvatam da je i tuga stvar izbora ili da je i tuga neka vrsta odbrane. Jednostavno se dogodilo da teško preživljavam neke stvari i da stalno razmišljam o njima. Ne želim da mislim na to, ima toliko lepih i pozitivnih stvari o kojima treba da razmišljam, ali to je jednostavno jače od mene, slike se vraćaju same…, ali ne prihvatam da ću se zauvek osećati ovako…

Advertisements

2 thoughts on “Ne prihvatam

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s