Kaži mi


Kako izaći iz tužnog kruga

kad napusti te čarobna duga

i usele se crna i bela,

pa ne znaš šta hoćeš ni šta si htela…?

Advertisements

15 thoughts on “Kaži mi

  1. Duga je i dalje tu u tebi. Pogledaj je ocima deteta i videces 🙂 . Htenja su manje vazna. Podlozna su promeni, pa tako moze biti da nastane trenutak tisine u kom se sva prosto uspavaju 🙂 .

  2. Lako je nama da pricamo, budi strpljiva, docice, pa ne moze bas odmah… itako…
    ali Tebi je sve dugo i sve prekratko…
    Dugo sacekamo posle kise da se pojavi, zapamtimo boje i ako zelimo pustimo d anam oboji dusu…
    sve ostalo nije uvek na nama…
    poz

    • Zato sto zelis a ne verujes da je moguce. Sudare se zelja i nepoverenje. A nekad, nekad mozda i dobijes veliki dar, ali ga ne prepoznas zato sto bude tren u vecnosti. Pravimo gresku kad tezimo da ono sto nam se svidja traje vecno, a ne shvatamo da su sve to samo koraci na putu naseg rasta, svi podjednako dobri: i oni bolni, i oni lepi.

      • Potpuno si u pravu, ja to znam. Hvala Bogu deca su mi živa i zdrava i to je najveći dar, ali jednostavno u želucu postoji grč u grlu knedla i ne mogu da ih se oslobodim godinama…
        Uvek sam odličan savetnik drugima i da mi je neko rekao da ću da podnesem teško neke stvari ne bih mu verovala, a dogodilo se da sam se osećala i još uvek se osećam samleveno…

      • To je normalno, posebno dokle god sve stos e desi shvatas licno, ako nesto sto je bilo upereno protiv tebe ili dok imas osecaj da za nesto snosis odgovornost i osecas krivicu. Osim toga, bude nam jako tesko kad se dese potresi koji nam sruse vizije o nacinu zivota, snovima itd, zato sto imamo tendenciju da konzervisemo stanja da bismo zadrzali sablon koji smo usvojili. Medjutim, vreme pokaze da to sto je u datom momentu toliko bolelo cesto nije bilo na ansu stetu, smao treba izvuci pouku i otisnuti se dalje. I smanjiti ocekivanja. Najvise bole neispunjena ocekivanja. I uzimaju ogromnu kolicinu energije, koju je moguce usmeriti daleko lepse.

        Bogu hvala za zdravu decicu nasu i za svaki dan zivota koji nam daje sansu da nesto promenimo u sebi, u dusi i glavi i time se priblizimo sreci, jer zaista je u nama, u svim okolnostima.

    • Svakome pomaze nesto drugo. Kod mene je upalilo zaranjanje do samog epicentra bola. Dotakla sam dno, mislila se na tren da li da tu i ostanem, ali ono sto jesam zaista je odlucilo da je odgovor izranjanje. I bila zaglavljena, kao i ti, nisam znala kako se iz toliko bola izranja. A onda sam pocela da ucim prihvatanje i predavanje stvari koje nisu u mojoj kompetenciji da ih resavam. I izranjanje je pocelo da se desava samo, kao kad balon punis helijumom i on sam krece ka visini.
      Tragaj, ali imaj na umu da su svi odgovori i resenja u tebi, ne u ljudima oko tebe. I to sto smo birali ljude koji su nas povredili nije bilo slucajno. Ti si svoj svetlonosa, ne gubi snagu na trazenje okolo, na iscekivanje cuda. I cuda su u tebi, sve, bas sve. Da, jos jedna sitnica: i bol je klopka. Naviknemo se na njega, postane nam udobno zato sto je poznato, vecina stvari postane predvidljiva. Otisnuti se ka drugoj obali je korak u nepoznato i ego se brani, hrani nas strahom. To je mala klopka koju treba prevazici. mozes ti to 🙂 . Grrrrrrrrrrrrllllllllll odavde 🙂 🙂 🙂

      • Prekopavam sebe poslednjih godina i ne mogu da dokučim čega treba da se otresem, a šta da ostavim… Svega se bojim i smrti i bolesti i životarenja… Možda je, baš zato što mislim da je rešenje u meni, ono što me najviše boli osećaj da sam svojim stanjem i raspoloženjem povukla i svoju decu u apatiju i bezvoljnost… Naizgled ostala sam pozitivna i vesela za one koji me ne poznaju dobro, a za najbliže ja nisam ista kao pre…

      • Ne mozes da dokucis zato sto se prekopavas razumom. Nista od toga. Odgovori se uoblice u misao tek kad ih dusa zaokruzi. Vecinu gluposti, losih izbora i pogresnih koraka napravimo iz straha, razumnog vaganja i nesigurnosti. Mene su ovih dana sokirala neka saznanja koja su isplivala na svesni nivo i koja su mi pokazala moj zivot iz sasvim druge perspektive. A danas mi prijateljica rece par recenica, vezanih za neke prosle dane koje su me frapirale, vezano za moje izbore prethodnih dana. Kako se samo poslazu kockice, kad smo spremni za to.

        Drugi ljudi zafunkcionisu kao nase ogledalo, na nekoliko nacina. Blago nama ako uspemo da shvatimo poruku tog trenutka. Neke boli su neizbezne, ali je bitna razlika da li ih prozivljavamo sa ocajnickim pitanjem „zasto opet“ ili sa saznanjem da se otkrio neki dalji delic nase duse nama samima 🙂 . Tako je i sa ljudima: dodju u nase zivote kada je to nama potrebno (i njima, naravno, opet zbog nekih njihovih saznanja) i odu kad se njihova u nasem i nasa u njihovom zivotu zavrsi. Kad to shvatimo, rastanci se lakse prihvate, manje bole, i sposobni smo da osetimo i iskazemo zahvalnost sto su nam se susreti dogodili.

        Voleti sebe, voleti svoj zivot takav kakav je, voleti svet koji nas okruzuje sa svime sta to znaci, oprastati (sebi i drugima), prepustati (Bogu, vasioni u sta ko vec veruje) stvari koje nisu u nasoj kompetenciji da ih resavamo, verovati da se ono stos e desava desava zato da bismo rasli. Suociti se sa svojim strahovima, sagledati ih, odbaciti i nauciti da zivimo bez njih.

        Moje dno su bili strahovi, i to oni koji se pretvaraju u moju najcrnju realnost. Tad sam shvatila da moram hitno nesto da menjam. I posla sam od toga da zaustavim njih. Dalje je sve islo samo, korak po korak. Dug je put, ali sada vec idem kroz pejzaze 🙂 .

        Ako hoces, slobodno mi se javi na mail, imas ga kod sebe, u okviru mojih komentara. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s